РЕГИОН ЦЕНТРАЛНЕ СРБИЈЕ

  Поздрав из Крагујевца од колеге Јовановић Слободана - Слобе . За оне који ме не познају, може се рећи (да не буде нескромно), један од оснивача ЈСТС, са вечном идејом уједињења свих Синдиката у Телекому Србије. Обављао сам разне послове у нашем Синдикату (до пре годину дана – повукао се из личних разлога) и напросто, јавила ми се жеља, да да се јавно огласим (сада као „обичан“ члан - помало и као посматрач са стране) и изнесем нека своја запажања, не бих ли помогао и све позвао на активније учешће (у сваком смислу) у „нашој ствари“. Осим јавних саопштења Информ. служби, тешко да се нешто више може прочитати о активностима и догађањи- ма у нашем Синдикату и Предузећу, посебно у синдикалним организацијама – „бази“ (изузев сада већ бивше СОЈСТС Ужице-нажалост), где су „овоземаљски“ проблеми свакодневно присутни. Интересантно,да ако се неко и огласи (Форуми),то су углавном ретки појединци са изузетним негативистичким набојем, који критизерски „виде“све што (по њима) није добро, далеко од праве добронамерне критике или здравог дијалога (најчешће су то препуца- вања), а да не говорим о истицању нечег што је добро, позитивно или остварено достигнуће интереса запослених.Наравно, увек може и боље и више, али само мерено личним ангажовањем и доприносом сваког од нас појединачно.Једноставно морамо променити начин размишљања и однос према појавама,догађањима и људима . Ураво се оглашавам, јер желим јавно да кажем, да се у протеклој години до данас, заправо доста тога урадило, а и променило - наравно на боље и на добро.

Пре свега мир и консолидација чланства и органа Синдиката (изузев „гафа“ СО Ужице : прим. аут.- мом старом пријатељу Видоју:“ово ти ништа није требало,јер то није оно,за шта смо се готово идеалистички борили; боље је да си отишао, него за собом, 200 људи повукао - сада стварно без могућности да утичу на свој положај ...“).

Оно што ме посебно радује, уређење односа са партнерским Синдикатом, у смислу сарадње,препозна- вања заједничког - јединственог интереса, као и координираног, наступа пред пословодством Предузећа . Нпр.: Колективни уговор или последњи Споразум – нешто што је сасвим добро и задовољавајуће, нешто што нам апсолутно јасно и прецизно даје преглед прихода до краја 2007. али и наду да ће бити и више, како то обично бива.

Врло важно и значајно за све нас, међународна сарадња, посебно са грчким Синдикатом који нам искуствено помаже у трасирању транзиционог пута, до очекиване приватизације.

Једна од светлих тачака је и наш Фонд солидарности, у чијем Управном одбору седе наше колеге великог срца, на челу са прељубазном службеницом г-ђом Наталијом Бацановић.Страшно су важна ова солидарна давања која уопште и нису мала (сваког месеца више од пола милиона динара), а колико добро Фонд функционише, говори и податак да се сваког месеца члановима Фонда исплаћује 80 – 90% укупног месечног прилива на т.рн. Фонда.

Има још много тога да се уради, договара, преговара (акције, допунско пенз. осигурање, добровољни одлазак из Предузећа итд. Итд.). Међутим, не могу, а да не прокоментаришем следеће : има оних који су склони, да своју плату (читај зараду) посматрају искључиво као номиналну исплату, често негодујући, како им је плата мала (прим.аут.- а ко не би већу), ширећи тако у свом окружењу један врло непожељан критизерско-контрашки негативизам, при том не схватајући да је плата (приход): и разни додаци на плату који понекад могу бити колико и сама плата; и зарада из добити (ко је још има?1,5-1,7 мало ли је); и плаћени моб.тф.разговори; и бесплатан лекарски преглед (који поприлично кошта); допунско здр.осигурање, разни фондови солидарности, плаћен превоз, плаћена спортска рекреација; и многе друге ствари до беспл. позоришне представе, прослава итд итд. Е па, све је то новац, све је то плата или боље речено, све је то приход. А када је реч о расту зарада у прошлој години – мислим да не можемо бити незадовољни. Номинално је то било и до 30%. Ако се узме инфлација и раст цена на мало (испод 10%), значи да нам је зарада реално порасла за минимум 20% (груба рачуница).

Када је реч о професионализацији у нашем Синдикату (свесрдно сам се залагао), мора да се иде и дубље до синдикалних организација, да и председници СО имају редовни новчани додатак (преко плате), да не би били „чувени-добри“ синдикалци који због. синдикалних активности : долазе пре рада, остају после рада, често одсуствују са радног места, никад код куће са породицом нису, троше своје паре, па самим тим, не ваљају ни руководиоцима, ни жени и деци, ни самом себи, и још: по џепу! Не поновило се, ако мислимо напред, квалитетније, боље и више. Мало је непопуларно, кад синдикални додаци иду од Предузећа, јер то провоцира на лоше асоцијације, али ако је синдикалац чврст, карактеран и прави, може да прође-до бољег решења.

Зато, моја визија будућег, модерног Синдиката, (говорио сам на рањим скупштинама) мора ићи ка стварању независне, професионалне и профитабилно-финансијски моћне организације, на челу са квалитетним - способним и стручним кадровима.

П.С. Ова писанија је само мишљење (у свој различитости) једног синдикалца и само тако је треба посматрати !

Желим вам сву срећу и здравље !