УСВОЈЕН НЕПРИХВАТЉИВ БУЏЕТ ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ ЗА 2014. ГОДИНУ
Синдикати у Телекому Србија су у духу добре праксе неговали социјални дијалог и конструктивним деловањем доприносили на реализацији свих циљева како компаније тако и запослених. Круна дијалога јесте договор, а сходно Колективним уговором обавеза је потписивања споразума којим се јасно прецизирају обавезе уговорних страна.
Потписаним споразумом за 2013. год који прати реализацију пословног плана јасно је прецизиран циљ реализације као основ за награђивање успешног пословања.
Из консолидованих финансијских извештаја за посматрани период запослени су остварили тај циљ и траже уговорено. Политиканти кажу да је то неодговорно и бахато и да нема никаквих додатних издатака за награде, поклоне,трошкове свечаности поводом новогодишњих и других празника и сличних манифестација већ сви у Србији имате да радите за минималну зараду. Ово је стратегија министарства привреде и политике која данас из салонских кабинета управља компанијама, гради социјално сиромаштво а радништво у Србији претвара у модерне робове који раде за кору хлеба.
Телеком Србија као модерна компанија са великим потенцијалима која послује у реалним тржишним условима ради очувања своје тржишне позиције мора водити и развојну политику. Усвајањем разних препорука којима се запослени као највећи потенцијал демотивишу и обесхрабрују долазимо у ситуацију да неко жели да Телеком Србија нестане са сцене а капитал којим располаже и тржишне потенцијале преузме неко други.
На јучерашњој седници Надзорног одбора представници репрезентативних синдиката су указали да Пословни план за 2014. год. није ни развојан ни социјално одговоран. Развојна компонента је изостављена ако се има у виду да се не виде значајни квантитети у односу на 2013. годину ни у једном сегменту пословања. Социјално неодговоран је у погледу да се запосленима не гарантује реално очување зарада које су из године у годину све ниже и у већој мери не могу да испрате висину минималне потрошачке корпе, а последица је инфлације , нестабилног курса и диспаритета у расту потрошачких цена.
Синдикати су као одговорни партнери тражили да се повећа дисциплина у пословним процесима да сви пословни пројекти буду профитабилни, да се смање огромни одливи финансијских средстава из компаније који се мере милијардама динара, а тичу се уговарања спољне радне снаге, пројеката који немају адекватну профитабилну анализу, неодговорног понашања у управљању средствима, а последица су лоше менаџерске координације.
Заправо синдикати траже да се у компанију врате послови, како би се кроз већу упосленост сопствених ресурса подигла продуктивност. Тада би се оствариле високе уштеде, а запослени били награђени за свој рад.
Ако се има на уму да тржиште телекомуникација у Србији остварује приходе од 1,6 милијарди евра, а да је од тога учешће Телекома Србије око 60% да на тржишту у области фиксне телефоније лиценце поседују 5 компанија, у домену мобилне телефоније 3 компаније са изгледом да се појаве нови играчи и више десетина (94) компанија на пољу услуга широкопојасног интернета и мултимедије јасно је да је неопходна стратегија развоја и очувања тржишне позиције компаније. Високи циљеви се не могу поставити без добрих менаџера а реализација истих без стручних и мотивисаних кадрова. То значи да запослени у Телекому Србија нису потрошачи буџетских средстава, напротив, компанија је највећи донатор буџета, а Телеком Србија се у реалним околностима такмичи са конкуренцијом на тржишту. Тражимо од надлежних министарстава да креирају пословни амбијент којим се подстиче развој, потрошња и бољи живот, а не штедња и стезање каиша до изнемоглости, који доводи до пада потрошње, а самим тим и производње.
У Телекому Србија запослени не могу бити задовољни третманом да им зараде не могу пратити трошкове живота и да за последицу имамо одлив кадрова директно према конкуренцији.
У привредном друштву са конкуренцијом ограничавати зараде као у јавном сектору који су директни корисници буџета је неодговорно, а може се протумачити и као тенденциозно.
Репрезентативни синдикати су тражили да ниво основне зараде буде покривен пројекцијом раста инфлације у 2014. години, да се стечена права не умањују, да се с обзиром на политику управљања људским ресурсима планира повећање броја запослених, ни на који начин не може говорити о вишку запослених. Залагања синдиката су у домену да за запослене који имају смањену радну способност или не могу да се прилагоде новим технолошким процесима омогући добровољно напуштање предузећа уз адекватну новчану надокнаду.
Имајући у виду да већина запослених, преко 6500, има ниже зараде од просечних и да високо стручни кадрови раде техничарске послове, захтевамо нову политику упослености из које би проистекла и адекватнија политика зарада.
Чланови надзорног одбора, а уједно председници репрезентативних синдиката господин Славољуб Кандић и господин Мирослав Јоксимовић нису могли да подрже Буџет у којем није уграђен минимални захтев синдиката а који је чињенично поткрепљен у образложењу.
Током децембра месеца вођено је више разговора на којима се усаглашавали ставови без постизања договора. С обзиром да је присутно неразумевање друге стране и изостанак добре воље за постизање споразума кулминација и жестока расправа вођена је на самој седници Надзорног одбора.
Представници запослених су изричито били против оваквог Буџета за 2014.годину што су потврдили гласањем против.
ИНФО СЛУЖБЕ СТС И ЈСТС