ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО НА ТЕМУ
„Друштвено-економски положај радника у односу на атипичне облике радног ангажовања“

 

 

  

У организацији  Конфедерације слободних синидиката и фондације „Fridrih Ebert“, 27. маја, у Београду (хотел „Metropol“), организован је  округли сто регионалног карактера, са учешћем екперата и синдиката из Србије  и представника ресорног Министарства као и синдиката из Европе.


Од представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г-дина  Зорана Лазића, помоћник министра у области рада могло се чути да се у овом министарству интензивно ради на изменама радног законодавства и да се припремају нова законска решења која би на нови начин уредила сезонски рад, агенцијски рад, штрајк и социјални дијалог. У ту сврху формиране су и радне групе за сваку од поменутих тема у којој су укључени сви социјални партнери.


У делу који је био тема скупа од представника стручне јавности која није део радних група могао се чути критички став који се односи пре свега на велику флексибилизацију радних односа са задатим циљем повећања запослености иако реални показатељи говоре супротно.


Нови  закон о раду донет је под притиском међународних кредитора и мултинационалних компанија тако да се појављују лабави облици радног ангажовања и додатно појачавају права послодаваца, која су по природи ствари велика.


Додатно увођење нестандардних облика радног ангажовања у оваквим привредним и социјалним околностима доводи до доминације не стандардних облика запошљавања а традиционални облик запошљавања постаје изузетак.


Оваква социјална политика ствара вештачку конкуренцију радне снаге која је већ у претходном периоду виђена када су запослени дељени на оне у јавном и реалном сектору. Нова подела се види на оне који су стално запослени и они који имају несигурно запослење. Тај нови појавни облик јесте прекарни рад, који за последицу ће осим социјалне несигурности имати и додатни притисак на цену рада.


Једнострано уређење ове области није могуће без сагледавања негативних трендова и инсистирање на директивама и конвенцијама.


Наиме заблуда која се пласира да је то у циљу смањења незапослености у пракси има друго лице. Добра илустрација за то јесте НИС који је пионир у примени оваквих решења. Данас у овој великој компанији која управља природним монополом ради око 7000 људи од којих 50% односно 3500 су прекарни радници,  ангажовани преко агенције за запошљавање чија су примања 50% нижа у односу на она која су била док су исти радници на бензинским станицам били радно ангажовани у НИС-у. Број укупно запослених се преполовио а проценат ангажованих на атипичан начин се стално увећава.


Иако предлог законског решења иде у правцу изједначавања права тако ангажованиг лица са правима и зарадом стално ангажованог пракса нас демантује јер се закони не спроводе и нема јасне казнене одговорности. Није реално очекивати да ће зараде радника на бензинским станицама порасти за 50% већ ће се легализовати постојеће стање.


У наредном периоду предстоји деловање на јачању социјалног дијалога на свим нивоима. инсистирању на аргументима и искуствима и лошој пракси са оваквим решењима свуда у окружењу јер је држава испустила да постави правила сигурности која ограничавају самовољу како разних лизинг агенција тако и самих послодаваца

 

 

 

Инфо служба ЈСТС