ДЕЛЕГАЦИЈА ЈЕДИНСТВЕНОГ  СИНДИКАТА ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ УЧЕСТВОВАЛА НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ  АНТИГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ  У ОРГАНИЗАЦИЈИ УНИ-А

 

 

 

Уочавајући феномен  глобализације који је  у основи однос система који мења архитектуру света  на такав начин да постаје непознаница куда води тај и такав преображај, одржана је међународна дводневна   конференција  у Загребу 9 и 10.октобра 2013.године.


На конференцији под покровитељством  UNI-a(Uni global union  ITC Europa),CWA (Communications Workers of America), VER.DI( ujedinjeni sindikat Nemacke), Solidary centar Amerika, учешће су узели и синдикати југоисточне Европе (Грчка ОМЕ- ОТЕ, Црне Горе Синдикат Телекома ЦГ, Хрватске Синдикат хрватских телекомуникација, Румуније, Србије  ЈСТС и Албаније ). Како се ради о синдикатима Телекомуникација сфера анализе је била деловање мултинационалних  компаније из области комуникација са посебним освртом на Дојче Телеком.


 Делегацију Јединственог Синдиката Телекома Србије представљали су Кандић Славољуб председник и Горан Мијајловић секретар.


Антагонистички систем расподеле друштвене моћи, дели светски систем на – развијени и неразвијени светски центар (полупериферију), између којих постоје бројне неједнакости и противуречности. Ова лоша страна глобализације изгледа да је све присутнија када се ради о глобалној светској сцени какву имамо данас, која све више маргинализује интересе малих земаља. У тој пракси доминирају мултинационалне компаније које производе веома различите ефекте за центар и периферију ( развијене и неразвијене):
- развијене земље су субјект, а неразвијене земље објекат глобализације;
- изазива хаотичне и противуречне процесе дерегулације и централизације;
- либерализује делатности на финансијским тржиштима и проповеда отвореност привреда неразвијених земаља, а задржава и значајна протекционистичка и друга ограничења у тим земљама;
- доводи до сукоба државних и транснационалних интереса;
- руши баријере националних тржишта и ствара међународне монополе,  све у функцији крупног капитала и снага светског центра,односно мултинационалних компанија.


Неолиберализам представљен  као политика слободног тржишта која охрабрује приватне фирме и побољшава избор потрошачима, разарајући при том ,,неспособну, бирократску и паразитску владу која никада не може урадити ништа добро, без обзира на њене добре намере’’, довела је до урушавања нацоналних привреда земаља у транзицији.  Све оне активности које су на било који начин усмерене против корпоративне доминације се аутоматски сматрају активностима које су усмерене против слободног тржишта, које се сматра јединим  демократским избором.


Неолиберализам у великој мери ствара социјалне неједнакости које онемогућавају остваривање демократије. Велике корпорације у таквом друштву имају прилике и могућности да утичу на политичке процесе путем финансирања. У Сједињеним Америчким Државама, на пример, 0,25% најбогатијих америчких грађана даје 80% политичких донација.  Резултат овакве стварности је опадање демократије и стварање доминације великих корпорација.


Глобализација је резултат моћних влада, које желе да наметну свој утицај широм света, а да би олакшале богатим корпорацијама да доминирају економијом нација градећи економске картеле базиране на профиту занемарујући значај и улогу човека у стварању тог профита.


Дојче Телеком као мултинационална компанија која је развила своју мрежу ћеркa-фирми широм Европе и света где запошљава преко 250 000 радника  обилато користи своју позицију двоструких стандарда у складу са горе изнетим филозофијама неолиберализма.


Планови великих корпорација јесу додатна концентрација и централизација делатности на једног или два оператера у Европи и свету и Дојче Телеком се интензивно припрема за тај период како би био водећи лидер. Све то према речима представника VER.DI тражи велика финансијска улагања па ДТ планира и миграцију својих капиталних улагања рецимо из Америке у Европу. Примера ради Т-Mobile Америка вреди 18 милијарди долара.


Насупрот томе уштеде ДТ тражи у компанијама изван матичне земље из разлога што  је у Немачкој систематично урађено радно законодавство, постоји велика индустријска култура која подразумева социјални дијалог и снагу синдиката (VER.DI 2.2 милиона чланова) док са друге стране интензивно врши притисак на Управне органе ћеркa-фирми на спровођењу рационализације трошкова углавном преко леђа запослених.  У самој немачкој због развијене индустријске демократије постоји веома значајан елемент колективног преговарања који рецимо  од странеVER.DI-а је представљен као каталог захтева  за 2014. год. који садржи раст зарада од 5%, смањење удела варијабилних зарада у зарадама запослених јер ова пракса није дала ефекат,продужење КУ у којем је институт отказа укинут за период 2013 – 2015. Идр. Веома је уврежена појава да овакве корпорације врше притисак на Владе земаља како би додатно регулативама обесмислила радно правну заштиту запослених и омогућила још већу могућност за изношењем профита.


Све ове појаве постају препознатљиве и у привредном амбијенту Србије нарочито у погледу измена прописа о раду који интензивно припремају Удружења послодаваца и страних улагача. У фокусу измена стављају се флексибилнији облици запошљавања  а не човеков рад као неотуђиви елемент процеса привређивања( рад, предмет рада и средства рада ), посебно  не достојанствени рад  којим би се задовољиле људске потребе које нису само егзистенцијалне природе.


Јединствени Синдикат Телекома Србије се залаже за политику ширења Телекома Србије као значајног регионалног оператера а не за политику препуштања ресурса некој мултинационалној компанији која се појављује као тзв. стратешки партнер са основним постулатима изнетим у глобалистичким тежњама. На овај начин Телеком Србија изгубиће сваку аутономност економске политике вођења компаније и постати слепи извршилац тежњи корпорација за извлачењем профита.

 

Учесници ове конференције направиће Белу књигу као каталог свих активности  које спроводе мултинационалне  компаније посебно Дојче Телеком, уз указивање на последице тих активности на социјални статус запослених и исте ће бити предате Управи Дојче Телекома. Бела књига ће бити и јавно објављена.

 

 

 

Инфо служба ЈСТС