ИЗЛЕТ У ОРГАНИЗАЦИЈИ СО НОВИ САД САН МАРИНО – БОЛОЊА – РИМИНИ - ПАДОВА
СО Нови Сад је за своје чланове организовала четвородневни излет у Италију од 08.05. до 11.05.2025. године. На излету су нам се придружиле и колеге из Сомбора, Кикинде, Сремске Митровице и Зрењанина.
Полазак је предвиђен из Новог Сада у 19:00 часова са паркинга код нове Аутобуске станице, где нас је кроз ноћну вожњу очекивао пут кроз Србију, Хрватску, Словенију и Италију, са краћим успутним задржавањима ради одмора и обављања граничних формалности.
У току преподнева био је предвиђен долазак у Сан Марино.
Сан Марино , званично Најузвишенија Република Сан Марино или често скраћено Република Сан Марино ( држава је у јужној Европи, на источном ободу Апенина. У потпуности је окружен територијом Италије. Смештен на североисточној страни Апенинских планина, Сан Марино покрива површину од нешто више од 61 km2 и има 33 562 становника. Главни град је град Сан Марино, а његово највеће насеље је Догана. Службени језик Сан Марина је италијански. Према предању, Сан Марино је основан 301. године када је Свети Марин из Далмације, побегао са далматинског острва Раба како би се спасио Диоклецијана, антихришћанског римског императора. Марин се сакрио на врху планине Монте Титано, где је саградио малу цркву и тако основао садашњи град и државу Сан Марино. Држава је добила име по Светом Марину, клесару са тадашњег римског острва Раба, у данашњој Хрватској. Рођен је 275. године. Марин је учествовао у обнови Риминиских градских зидина након што су их либурнски гусари уништили. Затим је Марин основао независну монашку заједницу на Монте Титану ; стога Сан Марино тврди да је најстарија постојећа суверена држава, као и најстарија уставна република. Сан Марино је једна од најстаријих држава на свету. Званично је основана 3. септембра 301. године, али је била у саставу тадашњег Римског царства. Кјезануова је одлучила да се придружи држави 1320. године, а 1420. године у састав су ушли Фаетано, Фјорентино, Монтеђардино и Серавале. Од тада су границе земље непромењене. Сан Марино је енклава окружена Италијом у јужној Европи. Једна је од само три земље на свету које су потпуно затворене другом земљом (друге су Ватикан, такође ограђен од Италије, и Лесото, окружен Јужном Африком). То је трећа најмања држава у Европи, после Ватикана и Монака, и пета најмања држава на свету.
Након обиласка и слободног времена у прелепом и живописном Сан Марину, пут нас је даље водио ка највећем летовалишту Италије Риминију. Програм је предвидео да се после обиласка Риминија сместимо у хотел и слободно време проведемо по слободном избору, али како је хотел био смештен на 50 метара од обале сви смо похрлили да уживамо у прелепој непрегледној плажи и морском ваздуху. Неки су се и одважи да се и окупају у мору.
Римини је град у Италији. Шести је по величини град у покрајини Емилија-Ромања у северном делу државе и главни је град истоименог Округа Римини. Римини је летовалиште на обали Јадранског мора, познато по дугим и лепим плажама. Стара градска кућа, простране плаже су симбол Риминија. Римини се налази на прелазу из средишње ка северној Италији. Од престонице Рима град је удаљен 400 км северно, а од Болоње 120 км југоисточно. Минијатурна држава Сан Марино налази се свега 10 км југозападно и њени становници су упућени на Римини (трговина, промет, саобраћајне потребе). Римини се развио у крајње југоисточном ободу Падске низије, на месту где се равница сустиче са Јадранским морем и крајње североисточним обронцима Апенина. Град је у равничарском подручју, али се крајње североисточне планине Апенина налазе релативно близу града - 10 км јужно. Град као приморски се налази на висини од 5 m. Клима у Риминију је измењено средоземна клима са приметним утицајем са умерено континенталне климе са копна. Стога је у лето веома топло, а зими је снег чешћа појава и хладније је у односу на већи део Италије јужно. Пре римске колоније у подручју Риминија су живели Етрурци, Умбри, Грци и Гали. Гали су насељавали те крајеве од 6. века п. н. е., али су их на рају Римљани победили 283. п. н. е. када је подручје поново враћено Умбрима. До 18. века град је био на удару пљачкашких војски, земљотреса, глади, поплава и пиратских напада. Због ослабљене градске привреде рибарство је постало главни извор прихода. Римини је након проласка француске војске 1797. године постао део Цисалпинске Републике. Наполеонска власт је гушила монашке редове и конфисковала манастирску имовину. Након Наполеоновог пораза стари поредак је обновљен у Италији, а 1860. Римини је постао део Краљевине Италије. Римини је једно од најомиљенијих летовалишта Италија, и град са око 150 хиљада становника и понудом преко 1000 хотела и плажом дугачком око 15 километра и који у туристичкој сезони посети преко 2,5 милиона туриста.
Сутрадан након кратког одмора пут нас води ка прелепој може се рећи и божанственој Болоњи.
И наравно да дегустирамо надасве чувене Болоњске таљателе и лазање.
Болоња је седми по величини град у Италији. Болоња је и главни град истоименог Округа Болоња и главни град покрајине Емилије-Ромање у северној Италији. Болоња је најпознатија по Болоњском универзитету, најстаријем у Европи, веома цењеном и поштованом данас. Као стари универзитетски град она је и даље мета многих студената због њене традиције и културног богатства. У овом граду данас студира око 100.000 студената или четвртина градског становништва. Као град са највећим сачуваним старим градским језгром у држави и низом вредних грађевина и амбијената Болоња је и важно туристичко одредиште у Италији. Такође, стари део Болоње је под заштитом УНЕСКОа.
Болоња данас има неколико надимака, везаних за градске посебности:
- Bologna Educata ("Образована Болоња") - Болоњски универзитет је најстарији у Европи. Он је и данас један од највећих и најцењенијих европских универзитета, због чега је и Болоња студентски град са бројном младом популацијом и живим ноћним животом;
- Bologna Torrata ("Торњевита Болоња") - Стари део Болоње красе многобројни торњеви, које су пре више векова градиле богате породице. Богатство породице огледало се у што вишем и што кривљем торњу;
- Bologna Grassa ("Дебела Болоња") - Болоња и покрајина Емилија-Ромања су средиште индустрије тестенина, по којима је позната италијанска кухиња;
- Bologna Rossa ("Црвена Болоња") - Болоња је одувек била либералан и слободоуман град, па је она једини значајнији град у држави где током протеклих 50ак година власт стално држе социјалисти. Поједини заједљивци говоре да је црвена боја данас мало избледела и прешла у розе, будући је град истовремено и средиште бројних хомосексуалних асоцијација и удружења.
Болоња има највећи у потпуности сачуван стари град у Италији. Стари део Болоње препознатљив је по бројним средњовековним торњевима (високим и кривим) и плочницима у виду аркада дуж већих улица (укупне дужине 45 км). Град има низ тргова са многобројним црквама, палатама, торњевима, споменицима и фонтанама.
Најпознатије грађевине и прворазредна туристичка одредишта у граду су:
- Торњеви Азинели и Гарисенда (Torre degli Asinelli и Torre dei Garisenda) су два главна симбола Болоње, саграђена у 12. веку. Први торањ је висок 97 m, накривљен је преко 1 м од осовине, има скоро 500 степеника, а туристи се могу попети на врх. Гарисенда је висок 47 m, затворен је за посетиоце, а накривљен је преко 3 метра.
- Велики трг (Piazza Maggiore) је огроман трг који се налази у самом средишту града, окружен монументалним грађевинама као што су Катедрала св. Петронија, Градска кућа, Аркада Банки и Палата Подеста.
- Катедрала св. Петронија (Basilica San Petronio) је најпознатија црква у Болоњи и пета највећа у свету са 132 x 60 m, висине 45 m, а у њу може да стане готово 30.000 људи. Посвећена је заштитнику града Сан Петронију који је био болоњски епископ у 5. веку. Градња цркве започета је крајем 14. века, а трајала је неколико стотина година.
- Градска кућа (Palazzo Comunale) налази се на Великом тргу и саграђена је у 14. веку, а у њој не треба пропустити колекцију ренесансних слика и скулптура.
- Аркада Банки (Portico dei Banchi) су аркаде испред истоимене Палате Банки, зграде из 15. века. Аркаде су додате 150 година касније, крајем 16. века.
- Палата Подеста (Palazzo del Podestà) је некадашња зграда магистрата, саграђена око 1200. године, а између 16. и 18. века у њој је било смештено позориште.
- Нептунова фонтана је најпознатија градска фонтана и налази се на Великом тргу.
- Црква Богородице и св. Луке (Santuario della Madonna di San Luca) је црква југозападно од градског језгра, смештена на шумовитом брду Монте дела Гвардија. Од цркве ка предграђу води најдужа аркада на свету, грађена у 17. и 18. веку, дуга 3,5 km.
- Музеји у Болоњи су бројни и могу се посетити преко заједничке карте.
После обиласка прелепе Болоње и уживања у њеним живописним трговима и уличицама као и у гастрономским специјалитетима вратили смо се у Римини, седиште нашег путовања по Италији. Поподне је било резервисано за индивидуална опредељења и обилазак Риминија, делова града које нисмо успели да обиђемо првог дана. После јутарњег буђења наш боравак у Риминију смо морали да прекинемо и кренемо према Падови. Са путовања смо понели прегршт прелепих успомена, са жељоm да се сличан излет понови што пре.
Падова је познати италијански град на северу Италије. Падова је трећи највећи град у покрајини Венето и управно седиште истоименог округа Падова. Падова има веома добро очувано старо градско језгро са низом цркава и палата, које је стога под заштитом UNESKO-a, али на туристичком пољу остала је донекле у сенци оближње, веће и туристички важније Венеције. Падова има познати универзитет основан још 1222. године. Падова се налази у североисточном делу Италије. Од престонице Рима град је удаљен 550 км северно, а од седишта покрајине Венеције 40 км западно. На почетку средњег века стратешки положај донео је Падови неколико бурних векова владавине варварских племена ( Готи, Визиготи, Ломбарди, Угри ). После тога град пада под утицај баварских владара, а у ствари стиче независност. Ускоро град постаје једна од северноиталијанских градова - државица. У ово време Падова се брзо развија, а градом владају великашке породице Есте и Де Романо. Међутим, сукоби око владања градом доводе до пада Падове под власт Млетачке републике 15. веку и такво стање остаје до краја 18. века. Током 20. века Падова је претрпела значајна разарања у светским ратовима. За време првог светског рата северно од града су се водиле тешке борбе. У Другом светском рату град је био тешко оштећен савезничким бомбардовањима. Међутим, друга половина века била је обележена брзим привредним растом и наглом урбанизацијом града. Нови узлет град доживљава од 50-их година са развојем индустрије на ширем градском подручју и тако град постаје један од најразвијенијих градова Италије.
Обиласком Падове смо завршили овај наш предиван излет у Италију и онда нерадо кренули ка Србији. Са путовања смо понели прегршт прелепих успомена, са жељом да се сличан излет понови што пре.
Захваљујемо се агенцији Мој Свет на одлично организованом излету, као и Влади који нам је врло аутентично кроз причу дочарао градове (и државе) које смо обишли.
Срдачан поздрав свим учесницима излета, до скорог виђења!
СО НОВИ САД