ИЗЛЕТ ЧЛАНОВА ЈСТС У СОЛУН
Око 350 чланова ЈСТС смештених у 5 аутобуса је у петак у поподневним часовима кренуло из својих градова ка Солуну, где смо након пријатне вожње стигли у раним јутарњим часовима. Прво на списку знаменитости за обилазак, након панорамског разгледања града била је црква Светог Димитрија, која је смештена изнад Аристотеловог трга и форума.
Црква Светог Димитрија је и највећа црква у граду и налази се на листи УНЕСКО светске баштине. Смештена је на претпостављеном месту његовог мучеништва око 306. године и од тада представља духовно средиште Солуна и шире регије. Као што и сами знате, велики број Грка носи његово име, а Дан Светог Димитрија се слави 26. октобра када је и званичан празник Града Солуна и имендан свих који носе његово име. Прва црква, изграђена као мала капела, подигнута је у време цара Константина у 4. веку.
Након обиласка цркве Св. Димитрија, између улица Олимпу (Olympou) и Филипу (Filippou) налази се Римски форум, некадашње средиште друштвеног и црквеног живота римског Солуна. Његова изградња изведена је у две фазе (средином II и средином III века н.е.). Локалитет Римског форума састоји се од великог правоугаоног трга, од приземног дела двоструког подземног Криптопортика, односно насвођеног пролаза (који је вероватно коришћен као складиште), одеона, ковнице новца, архива и кружног купатила. На локалитету је направљен и подземни музеј у којем је приказан ток ископавања, историја налазишта од хеленистичког периода, као и подаци о изградњи музеја. Јужно од археолошког налазишта, у близини Рајског купатила (Loutra Paradeisos) налазиле су се чувене „Магеменес“ („Magemenes“), односно „Зачаране“ (лас Инкантадас, како су их звали шпански Јевреји који су живели у тој области). Реч је о четири стуба на врху двојне колонаде, украшених рељефима осам митолошких фигура са предње и задње стране, и то: Менаде, Диониса, Аријадне, Леде, Нике, Ауре, једног од Диоскура и Ганимеда, који су скинути 1864. године. Данас се налазе у музеју Лувр у Паризу.
Група се након тога упутила ка аристотеловом тргу који се налази у Никис авенији, у самом центру града, и излази на море. Препун је кафића и ресторана и представља главно место окупљања Солуњана, али и једну од омиљених културних атракција туриста. Добио је име по чувеном грчком филозофу Аристотелу.
Историја изградње Аристотеловог трга почиње 1917. године одмах након катастрофалног пожара у Солуну, када је изгорело две трећине града. Пре тога, владало је мишљење да Солуну недостаје оно што се сматрало есенцијалним у европској култури, а то су углавном били велики тргови и монументалне зграде.
Слободно време у другом по величини граду Грчке, у коме живи преко 4 хиљаде Срба, неко је провео у индивидуалном обиласку града, неко испијајући кафу поред мора, а било је и оних који су опустошили чувену Јоргосову продавницу кожне галантерије.
Поподне смо се сместили у Лептокарији, у хотелу поред мора, где смо имали и Грчко вече. Били смо пријатно изненађени срдачношћу домаћина, који су нам уз музички програм организовали и њихову фолклорну групу, па су Срби и Грци заједно заиграли и сиртаки и ужичко и влашко коло.
Сутрадан, посетили смо Српско војничко гробље на Зејтинлику. У склопу гробља, смештени су гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта.Гробље је подигнуто на месту на којем се током 1916. године налазила пољска болница српске војске.
Зејтинлик је добио име по турској речи зејтин, јер се на том простору у доба Османске империје налазила пијаца за продају уља (зејтина). По завршетку рата одлучено је да се сви погинули војници сахране на заједничком гробљу, а као место за то одабран је Зејтинлик који је у то време био гола ледина. Данас је Солун доста већи, па је гробље у ширем центру града.Припреме за изградњу гробља почеле су 1926. године, а на чело подухвата постављен је Саво Михаиловић који је имао задатак да са групом сабораца прикупи посмртне остатке изгинулих ратника раштрканих на широком простору на којем су вођене борбе. Око српског гробља посађене су саднице чемпреса донете из Хиландара како би одавале вечну стражу палим борцима за слободу. Чемпреси данас остављају веома јак утисак на посетиоце. Током другог светског рата, чувар Ђуро Михаиловић, син горе поменутог Саве, успео је да сачува гробље од нацистичке пљачке закопавши вредне књиге и реликвије. Српско гробље представља централни део комплекса на Зејтинлику. У костурници је сахрањено 5580 српких ратника страдалих на Солунском фронту. Око маузолеја се налази 10 парцела у којима је сахрањено још 1440 српских ратника, а ту су и две заједничке гробнице на којима је сахрањено 78 српских непознатих ратника са Солунског фронта и 217 непознатих српских ратника пренетих из Цариграда.Ако сте у посети Грчкој, било ком њеном делу, обавезно посетите и Српско војничко гробље у Солуну. Најбоље време за посету је до поднева. Многи памте деда Ђорђа и његова објашњења о гробљу и гробовима, али највише његово рецитовање чувених стихова Војислава Илића млађег уклесане на капели гробља:
“Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба.”
Ово прелепо јесење путовање смо завршили у касним вечерњим сатима, када смо се сви пуни утисака безбедно вратили својим кућама.
До следећег дружења, уживајте у фотографијама са путовања, ипак слика говори више од хиљаду речи.
 |
 |
ИНФО ЈСТС