ИЗЛЕТ У ОРГАНИЗАЦИЈИ СО ДИРЕКЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА И СО ИЈ БЕОГРАД
Прелепи Истанбул
У оквиру овог излета, пут нас је водио ка истоку, тачније у град на седам брда, који има јако много назива. Који год да чујете, знате да се налазите у граду који врви од људи и знаменитих споменика - Стамбол, Цариград, Нови Рим, Византион, Константинопољ...
Обиласком Истанбула, где год да смо били, имали смо осећај „града у граду“, са савршеним контрастом који чини срце сваке значајне дестинације. Са једне стране људи који журе на посао и дају граду ту сирову, функционалну енергију. То је онај механизам који покреће економију и свакодневицу. Туристи са друге стране уносе дозу дивљења, успоравају ритам док посматрају архитектуру и дају месту тај космополитски дух.
Када се та два света сударе, настаје тај специфичан хаос који је у исто време и исцрпљујућ и невероватно инспиративан. Често се у таквим местима човек осећа анонимно, а опет као део нечег огромног.
Истанбул је вероватно дефиниција тог описа. Он није само један град; то је читав универзум сабијен између два континента.
Његова енергија је специфична јер се тај "град у граду" осећај мења зависно од тога где станете:
· Лавиринт трговине: На Великом базару или око Eminönü луке, тај број људи који жури може бити готово хипнотишућ. Ту се бизнис води хиљадама година на скоро исти, гласан начин.
· Контраст светова: Док туристи фотографишу Аја Софију или Плаву џамију у Султанахмету, само пар станица трамвајем даље, у Левенту или Маслаку, хиљаде пословних људи у оделима јуре кроз стаклене облакодере.
· Непрестано кретање: Чак и на води, док се возите трајектом, видите хиљаде људи који се селе с једног континента на други као да иду из једне собе у другу. То смо имали прилике да искусимо организованом вечером на броду, уз музички програм и неизбежни трбушни плес.
Истанбул има ту невероватну способност да вас потпуно усиса. Често кажу да се у њему не шета, већ се "плива" кроз масу.
Највише нас је фасцинирало у том људском мравињаку она њихова чувена љубазност упркос гужви или чињеница да град буквално живи 24 сата дневно. То је вероватно највећи културолошки шок за свакога ко први пут крочи у Истанбул. У граду који броји преко 20 милиона људи и где саобраћај на мапама изгледа као „вечити инфаркт“, тај тренутак солидарности делује скоро нереално.
У Истанбулу саобраћај није само скуп правила, већ жива комуникација. Возачи су стално на опрезу и, иако возе агресивно и стално користе сирену, имају невероватне рефлексе. Када виде пешака који одлучно (али опрезно) закорачи, често ће стати јер препознају ту људску потребу у општем хаосу. Парадоксално, баш зато што су гужве толике, нико не вози пребрзо кроз центар. То им омогућава да реагују на пешаке много лакше него у градовима где се вози „по пропису“, али брзо.
Мала занимљивост: У Истанбулу се не стаје само људима. Приметили смо да возачи често заобилазе или стају чак и псима и мачкама који опуштено прелазе улицу као да су власници града (што, руку на срце, у Истанбулу и јесу).
Резимирајући 4 дана излета - једна држава, један град и два континента, уз велику љубазност домаћина, разнолике хране, укуса, зачина, слаткиша и нашу добру енергију коју увек носимо са собом, провод је био феноменалан, а утисци се још увек слежу.
Велику захвалност за организацију дугујемо агецији ''Мој свет'' као и председницама синдикалних организација из Београда.
ИНФО ЈСТС