Актуелности

Сарајевски ћевапи, олимпијски кругови Јахорине и Вишеградска хроника у камену: Тродневна магија истока Босне

Ово није обично путовање; ово је репортажа о тродневном лутању кроз векове, мирисе и пределе који спајају неспојиво. Од ужурбаног ритма сарајевске Башчаршије, преко сунчаних и моћних висова Јахорине, па све до мирне и историјом натопљене Дрине у Вишеграду, Балкан се овде отвара у свом свом раскошу. Ако смо тражили савршен продужени викенд који храни и душу и тело, наш излет је био идеалан за то, јер око 400 колегиница и колега из целе Србије, чланова Јединственог синдиката Телекома Србије управо имало то искуство.

Дан 1: Сарајево – Где исток љуби запад уз мирис филџана

Нашу репортажу почињемо тамо где време тече другачије. Сарајево вас не дочекује званично; оно вас грли мирисом туцане кафе и печеног меса чим крочите на Башчаршију.
Јутро започињемо код градске Већнице и Инат куће, па преко Баш чаршије и  чувеног Себиља, дрвене фонтане која је симбол града. Легенда каже: ко се овде напије воде, поново се враћа у Сарајево. Док голубови круже изнад трга, улазимо у мале, калдрмисане улице препуне занатлија – казанџија чији чекићи ритмично ударају у бакар, стварајући мелодију која се вековима није променила.

• Прави сарајевски ритуал: Доручак је, наравно, резервисан за бурек или пите испод сача у некој од култних питара (запамтите, у Сарајеву је све остало питац, само је месо бурек!). Након тога, следи традиционална кафа из џезве у неком од малих кафића са обе стране чаршије.
• Сусрет култура: Ходајући даље ка западу, прелазимо замишљену линију на плочнику где се спајају отоманска и аустроугарска архитектура. За мање од неколико минута хода, пролазимо поред Бегове џамије, Католичке катедрале и Старе православне цркве, сведочећи о европском Јерусалиму. Како се  дан ближио крају, завршавали смо шетњу по граду уз незаобилазну порцију ћевапа код Жеље или Ферхатовића. Након тога, имали смо времена за опуштање у природи на Врелу Босне, месту које је рај за љубитеље природе.

Дан 2: Јахорина – Олимпијска лепотица и планински хедонизам

Пред крај првог дана остављамо градску вреву иза себе и проводимо га на Јахорини, планини која је 1984. године угостила најбоље скијашице света током Зимских олимпијских игара, а данас важи за модеран центар планинског туризма.Чим изађете из аутобуса на преко 1.500 метара надморске висине, запљусне вас оштар, чист планински ваздух и мирис четинара.
Адреналин и шетња: дан смо започели успоном (добар део жичаром, осим најиздржљивијих који су ишли пешке) на врх Огорјелица (1916 м) са кога се пружа панорамски поглед на околне планинске масиве Романије и Трескавице. Ко је желео, могао је и у двосатну шетњу са локалним горанима, да максимално искористи чистоћу планинског ваздуха. Ко је желео, могао је да користи и велнес програм у хотелу.

Дан 3: Вишеград – Андрићев свет и вечни мост на Дрини

Трећег дана се спуштамо са планине и крећемо ка истоку, пратећи ток смарагдне реке до нашег финалног и историјски најгламурознијег одредишта – Вишеграда. Када се пред вама укаже бела силуета са једанаест лукова, схватићете зашто је овај град инспирисао нобеловца Ива Андрића. Мост Мехмед-паше Соколовића, ремек-дело отоманске архитектуре из 16. века, стоји поносно над Дрином као сведок векова, ратова, љубави и људских судбина. Ходати преко камених блокова ћуприје значи ходати кроз странице историје. Најбољи начин да доживите мост јесте крстарење бродићем по Дрини, што су многи од нас искористили. Гледајући лукове одоздо, док вас река лагано носи, схватате колика је монументалност овог здања.

• Андрићград (Каменград): Одмах поред моста, на самом ушћу Рзава у Дрину, налази се Андрићград, културни пројекат режисера Емира Кустурице. Овај "град унутар града" представља мешавину византијских, отоманских и ренесансних стилова. Шетајући његовим улицама од камена, наилазимо на споменике Иву Андрићу и Петру II Петровићу Његошу, биоскоп, галерије и прелепу цркву Светог цара Лазара.
• Залогај за крај: Пре него што кренемо назад, седамо на терасу са погледом на мост. Уз звуке реке и укусну храну, сумирамо утиске са овог тродневног путовања које нас је провело кроз историју, природу и незаборавне укусе Босне.

Закључак са путовања је следећи: ко је ишао благо њему, ко на жалост, није ишао може да види делиће атмосфере преко фотографија. Све што имамо да вам кажемо – обавезно се пријавите на следећи излет, а за овај питајте колеге које су биле како су се провели.
Надамо се да се видимо на следећој дестинацији у још већем броју!

.

ВАШ ЈСТС!